Ove godine Katarina Knežević okitila se titulom pojedinačnog prvaka Srbije, dok je ekipa sa njom na čelu, u sastavu Jana Grijak, Jovana Živanović i Mia Maksimović, odbranila titulu prvaka.
Muškom maču ni ove sezone sreća nije bila naklonjena na putu ka pobedničkom postolju, ni u pojedinačnoj, ni u ekipnoj konkurenciji. Kostur direktnih eliminacija složio se tako da su samo dva takmičara Partizana mogla da dođu do polufinala. Tako je Jakov Planojević izgubio u tesnoj borbi za polufinale od Danila Nikolića, kog je kasnije u borbi za finale eliminisao Jovan Jovanović, koji se potom prvi put okitio titulom šampiona, savladavši Ivana Bundala.
Ekipno takmičenje bilo je još zanimljivije — „legija stranaca“ Crvene zvezde i ove godine pokazala se kao preveliki zalogaj za ekipu Partizana. Prošlogodišnji šampion u pojedinačnoj konkurenciji Veljko Ćuk nije nastupio ni u pojedinačnom, ni u ekipnom delu, ali ga je vrhunski zamenio jedan takmičar iz Rusije, čije prezime, nažalost, nisam imao prilike da zapamtim, a koji je registrovan od strane Saveza za potrebe nastupa na ovom takmičenju.
Nije ovo Zvezdi prvi put da „uvozi takmičare“ kako bi uvećala svoj konto ekipnih titula, u muškom maču.
Kada je osnovan naš klub, za Zvezdu su prvih sezona u mačevanju nastupali takmičari iz Bugarske, kako bi prolongirali neizbežnost — a tu mislim na našu višedecenijsku dominaciju u maču.
Tako da, kao tada, tako i sada — za razliku od njih, koji smišljaju van mačevalačke sale kako da dođu do titule bez rada — mi se vraćamo u salu da radimo.
Svaka čast protivnicima i vidimo se sledeće sezone!
https://mksilni.livejournal.com/
Prvu seniorsku titulu za Partizan u pojedinačnoj konkurenciji osvojila je Jovana Živanović koja je odbranila titulu od prošle godine, a odmah zatim usledila je i ekipna titula u ženskom maču u sastavu Jovana Živanović, Jana Grijak, Katarina Knežević i Milica Kecman. Posle tri uzastopne titule u pojedinačnoj i ekipnoj konkurenciji Veljko Ćuk i Crvena zvezda isprečili su se na putu daljem nizanju titula.
Pritisak odbrane titule, kao i želja da se osvoji “prva” titula za “novi” mačevalački klub – Partizan, bili su preveliki, ispostaviće se za muškarce, tako da u situaciji kada su kola krenula nizbrdo nazirao se problem koji je bilo teško zaustaviti.Sa druge strane Veljko Ćuk je podizao svoj fokus kako je takmičenje odmicalo, mačevao je bez ikakvog pritiska, kao i druga dva floretaša iz Crvene zvezde koji nisu imali šta da izgube, a pobediti mačistu je uvek bio i ostao san floretaša.
Koje su sve greške koje sam ja napravio, a naslućivao sam da negde grešim, jer sam imao nemire u nedeljama pred takmičenje, ali od sujete nisam mogao jasno da ih vidim pre osvešćenja koje je usledilo na takmičenju.
.
Dve nedelje pre Trofeja NS a neposredno posle Svetskog prvenstva Jakov je izbegavao da na treninzima mačuje sa mnom i Lukom. Iznerviran takvim njegovim postupanjem, koje mu se “isplatilo” na Trofeju NS, odlučio sam da ćemo do državnog raditi između sebe samo Luka, Kolarić i ja, eventualno neke devojke. Dakle, moja prva greška je ta što je sujeta zbog poraza od Jakova prevladala i uticala na režim naših treninga.
U poslednjoj nedelji floretaši CZ su krenuli da traže mač sparing protiv takmičara Partizana. Njihova namera da mačuju pojedinačno i ekipno bila je očigledna. Druga greška je, ispostaviće se, ta što se nismo uplašili ni malo. Da bude još gore, ja sam pristao na sparing kako bih kompenzovao nedostatak borbi sa Jakovom. Nismo se uopšte pripremali za ekipno takmičenje, a pomogli smo njima da steknu sliku šta ih čeka.
Moja treća greška u strategiji bila je ta što sam dozvolio da ekipno mačuju prva četvorica po plasmanu. Na taj način sam dozvolio da ekipno ne radi takmičar koji je ove sezone sa juniorskom ekipom plasiran 10. u Evropi, koji je odradio 10 ekipnih mečeva od kojih je pobedio u 7 – Miloš Đurović. Sve navedeno pišem kako bih dočarao koje sve sitnice utiču na rezultate. Na kraju, mogu samo da čestitam pobednicima i da kažem da se radujemo našim budućim duelima i njihovoj odbrani titula.
https://mksilni.livejournal.com/
Posle dužeg vremena bio me je strah, posle grupe bio sam prvi na tabli, a dobio sam katastrofalni žreb Četić, Jovanović, Kolarić i Planojević “izbegao sam” Đurovića (eliminisao Planojević) i Luku Nikolića (eliminisao Đurović).
Svaka ćelija u meni se bunila stresnoj situaciji u koju sam se doveo.
Prethodne 3 godine nisam imao šta da izgubim, dolazio sam rekreativno na treninge i takmičenja i posle malo pripreme, bio spreman da pokvarim nekome posao, zahvaljujući velikom iskustvu i svežini.
Primarni cilj mi je bio da “preživim” takmičenje, dok se u Novom Sadu to promenilo, a da toga prethodno nisam bio ni svestan.
Počeo sam sa treninzima od septembra prošle godine, minimum dva puta nedeljno, posle dužeg vremena išao sam na jaka međunarodna takmičenja u Kazanj i Plovdiv, uložio sam dosta vremena i truda i posle dužeg vremena imao sam šta da izgubim.
Podsvest ne može da se prevari.
Nisam razmišljao o tome ali sam posle grupe shvatio da ne mogu ponovo da pobegnem od uloge favorita, koju ulogu sam do tada dugo i uspešno prepuštao drugima, obuzela me je panika, grana mi je izgledala preteška, nisam uspevao da se fokusiram na poen po poen, pravio sam ponovo početničku grešku gde sam se u svojoj glavi borio sa svima istovremeno…
Za prvu borbu sa Četićem nisam bio spreman, borba je bila egal u prvoj trećini, a kako nemam gotovo nikakav levoruki sparing, bilo mi je teško da napravim seriju. Međutim, početkom druge trećine se odlepljujem uz nalet samopouzdanja, ali moj imenjak sa druge strane koristi moju očiglednu i preteranu želju da privedem borbu kraju i pravi seriju od 4 poena za 14-12. U neizgrađenoj akciji nakon njegovog promašaja ja donekle srećno privodim meč kraju.
U drugoj borbi protiv Jovanovića nisam znao šta da očekujem, zadnji put smo mačevali pre dve godine na državnom prvenstvu, a kako je reč o mladom borcu za dve godine prostora za napredak je bilo mnogo. Ispipavanja su počela na moju štetu tokom prve trećine, ali vrlo brzo protivnik je ušao u moj ritam i nije uspevao da postigne poen, rezultat 15-9.
Kada sam tokom ove borbe uspeo da posložim kockice u svojoj glavi više nisam imao dileme-krize.
Ponovo sam se setio bora čije grane pritiska sneg i zamislio sam da je čak i vreme, koje kuca na moja vrata, samo sekira koja sprema neku buduću novogodišnju jelku, ali to neće biti ove “godine”.
U trećoj borbi sa Kolarićem meč je počeo identično kao sa Jovanovićem s tim što je kvalitet datih poena Kolarića bio slabiji, rezultat 15-6.
U četvrtoj borbi žestok otpor je pružio Planojević, moram da naglasim da on uopšte i ne trenira puno mačevanje, često je na treningu i radi vežbe snage i neke druge nemačevalačke vežbe, ali nedovoljno radi borbe i tehničke vežbe (zid, lopticu…). Jakov iz ovog ili onog razloga na domaćim turnirima ume da prevazidje sam sebe, što je bio slučaj i u ovom finalu, posebno pri seriji od 3 poena i 2-3 dubla gde se sa rezulatata 8-5 vratio na 10-10. Njegova najveća mana je verovatno oslanjanje u mladosti na odlične fizičke predispozicije i posledična lenjost na putu veštine, rezulatat 15-11.
Kako to da opišem, on ne vidi sebe sa strane, a ne prima lako kritiku, odnosno sugestiju. Đurović je tog dana radio tako da verujem da bi i borba sa njim bila neizvesna, da je uspeo da prođe Planojevića (bilo 13-13, u završnici jedan jako sumnjiv poen), mada nisam siguran da bi me pobedio u polufinalu i finalu, možda u prvoj ili drugoj borbi dok se još uvek nisam spakovao. Jovana Živanović je novi državni prvak i ženski mačista sa kojom sam najviše mačevao poslednjih mesec dana i ovakav rezultat za mene nije iznenađenje. Nisam gledao njenu neizvesnu borbu sa prošlogodišnjom šampionkom iz Silnog Katarinom Knežević, u meču koji se okončao neizvesnim rezultatom 15-14. Ekipe Silnog u ženskoj i muškoj konkurenciji su dominirale.
https://mksilni.livejournal.com/58749.html
Katarina Knežević je po prvi put postala prvak države dok je Danilu Nikoliću to pošlo za rukom jedanaesti.
Ovaj put su pripreme za državno prvenstvo u kordinaciji Luke Nikolića počele ranije u aprilu mesecu tako da je obim treninga bio veći od prošle sezone.
Trenirali smo dva puta nedeljno po ranije već oprobanom programu, koji je i ovog puta dao vrhunske rezultate, Luka Nikolić je osvojio bronzu i malo je nedostajalo da se i sam nađe u finalu pojedinačnog takmičenja, dok je u ekipnom delu nosio Silni do nove titule, zajedno sa Milošem Đurovićem.
FTop 5 mačista, po broju osvojenih pojedinačnih državnih prvenstava: 1. Danilo Nikolić 11 2. Ljubomir Savić 9 3. Aleksandar Savić 6 4. Damir Baralić 6 5. Miodrag Nikolić 5
https://mksilni.livejournal.com/58114.html